Тајна ђедове кошуље

Навикао сам да ме прате у стопу, гледају и пишу да ли сам поправио зубе, какав ми је осмјех, фризура и власи косе, гдје сам се паркирао, колико сам и како купио горива, колики су цехови и како плаћам пиће кад разговорам са грађанима током обиласка Српске. Режим има доста пара, које је отео од народа, па могу плаћати људе да прате сваки мој корак и пишу глупости, мени то не смета, али морам признати да сам фасциниран како примјећују невјероватне детаље, попут кошуље коју сам обукао на отварању Канцеларије наше Листе за правду и ред у Бањалуци.

Био сам баш у трци данима, поред посебне и редовне сједнице, низа састанака у Бањалуци и посјета Теслићу и Модричи имао сам убитачан темпо без предаха, и приликом изласка из хотела Босна заборавио сам одијело и кошуље у брзини у соби на вјешалици.  Због тога сам посудио на пар сати кошуљу од неких драгих људи, јер нисам могао преузети одијело у хотелу, и невјероватно је да су режимски “медији” примијетили не само колико сам уморан и какво ми је лице, већ и да на себи имам кошуљу већу од оних које носум!?

Тајна ђедове кошуље остаће скривена за јавност и оне које би интересовао сваки детаљ из мог приватног живота. Ипак њихово упорно настојање, анализирање сваког детаља и покушају да нађу било шта за шта би се везали, покушали да ме дискредитују и смање углед у народу, довољно говори о истинском страху режима од слободних људи које сматрају великом пријетњом за њихових накарадни систем, што је добар показатељ да смо на правом путу.  Само нек наставе Фактор, АТВ, СРНА, Херцег телевизија и други режимски медији да прате, анализирају, трагају и пишу, тиме је слава и популарност све већа и већа.

Небојша Вукановић