Таминџија тешко поражен од Мишељића у рату струја ХЕТ-а

Рат струја је у историји познат назив за борбу између Николе Тесле и Томаса Едисона. То је био рат идеја за пренос електричне енергије, неизмјемичне и једносмјерне, а побиједила је боља и ефикаснија, идеја Николе Тесле и принцип преноса неизмјемичне струје. Ратом струја, или можда боље рећи рат црвених ружа, могао би се слободно назвати недавно завршени избори за предсједника Синдикалне организације  у Хидроелектранама на Требишњици, само што то није била борба за неку идеју или бољитак, већ веће полтронство директору, функције и привилегије појединаца.

Дуго година радници ХЕТ-а имају најмање плате у електроенергетском сектору, па када се види да је излазност на синдикалне изборе била преко 70%, дало би се закључити да су радници одлучили да се боре за своја права, али ту постоји једно велико АЛИ ….

Нико од оних који су истински спремни да се искрено боре за своја права, и права својих колега, није желио да се кандидује, јер сматрају да би се осрамотили и не би могли да раде у заробљеном систему у коме све контролише власт и Партија. Колико год то изгледало парадоксално, када се ствари сагледају из правог угла,  постане логично зашто се нико од неуцијењених радника није кандидовао за предсједника Синдиката. Сервилан однос већине запослених према онима који су им за вријеме своје владавине преполовили стандард, резултирао је тиме да се буквално није појавио нико ко ће се борити за њихова права, права радника. Сизифовски и узалудан је то посао, борити се за оне који неће да се боре сами за себе и своја права.

У тоталитарним системима власт све контролише, сваку пору друштва и ништа не смије да се препусти случају и дозволи да неко слободан дође на важну позицију. Ипак, када је постало јасно да нема “спољњег непријатеља”, створили су се услови за рат црвених ружа, фракција унутар владајуће Партије.

Синдикални избори су се претворили у прави рат струја извршног директора Илије Таминџије и Гордана Мишељића, генералног директора ХЕТ-а, који су дуго времена у лошим односима. Таминџија већ дуже времена безуспјешно покушава да смијени Мишељића, свог бившег “другара” и високог функционера СНСД-а, како би поставио марионете и потпуно владао ХЕТ-ом, и ово је видио као згодну прилику да овлада Синдикалном организацијом ХЕТ-а и ојача своју позицију.

Навикнут да се његове жеље испуњавају без поговора, одабрао је своје кандидате и наредио шефовима да лобирају за исте. Да ли је Таминџијин терор превршио мјеру, да ли су радници увидјели гдје их води поданичко држање или је у питању нешто друго, али Таминџија је доживио тежак пораз.

Послије много времена, радници ХЕТ-а су се супроставили терору Илије Таминџије и показали му колико је мали. Није му могао помоћи ни зет Лука Петровић, велики силник и генерални директор Електропривреде Републике Српске, који је такође доживио велики пораз. Ко губи, има право да се љути, то је једино што тренутно могу Илија и Лука, да се љуте и да ћуте!

Занимљиво, најтеже је пораз поднијела извјесна Весна Зуровац, предсједница некаквог Актива жена Партије и ХЕТ-а, кандидат за одборника у Скупштини града Требиња са листе СНСД-а. Она је у задњи час промјенила дрес и из Мишељићевог ускочила у “побједнички” тим Илије Таминџије, Себе је видјела на некој високој синдикалној функцији, али је елиминисана већ у првом кругу.

Сузе, хистерични испади, захтјеви за поништењем избора, приче о крађи и намјњштању, увреде упућене противкандидаткињи, ништа јој није помогло. Надамо се да су Весна и њен ментор Илија сада добро, јер ко губи има право да се љути, али не превише јер стрес и високи притисак нису добри за здравље!

Запосленима у ХЕТ-у ни овакав избор неће бити од неке помоћи, али су показали да имају нешто од оног што се зове кичма, и послали јасан сигнал властодршцима да наставе да их газе, понижавају, шиканирају и смањују права, као што су то радили успјешно претходних година, јер што су више кулучили и газили раднике ХЕТ-а, то им је подршка била већа.

Надамо се да ће ипак многи схватити гдје нас све ово води, дићи главу и помоћи да у октобру скинемо ланце и окове, на здравим темељима почнемо правити нормално и уређено друштву, правну државу у којој ће владати закони, правда и ред

 

Небојша Вукановић