Тишина и мук након трагедије на Палама

Људске судбине, нажалост, често су веома окрутне према неким добрим и часним људима и породицама, а Бог као да настоји да убере на Земљи најљепше и најбоље цвјетове како би украсио своју башту на небу. Незапамћена трагедија догодила се на Палама, и ово планинско мјесто, утонуло је у тишину. У кафићима је угашена музика, а и људи тихо међусобно разговарају, саосјећајући са болом породице Кнежевић, и нико не може да вјерује шта се догодило.

Упокојио се један мали анђео, двогодишња дјевојчица Емилија, а једна проклета кошпица трешње сплетом несрећних околности прекинула је дјетињство прекрасне дјевојчице, необично лијепе плаве косе и плавих очију, које ћу дуго памтити. Тешко је наћи било коју ријеч утјехе мом искреном и добром пријатељу Немањи, његовој супрузи, мајци, брату, сину Срђану, који поносно носи име свог деде хероја, ал Бог ће им дати снаге да издрже невјероватну бол и животна искушења.

Као да је мало стотине непроспаваних ноћи, чекајући са ратишта Срђана Кнежевића, команданта елитног одреда Бијелих вукова, као да је мало што су им га криминалци убили на кућном прагу, пред њиховим очима, јер се и против њих часно и храбро борио, него сад још и овакво искушење и незапамћена трагедија.

Нека је покој души малом анђелу Емилији, и нека Бог да снаге Немањи и породици Кнежевић у овим тешким тренуцима, да се боре за малог хероја Срђана и породицу.