У Уздољу код Книна са Борисом Петком, великим привредником и делијом!

Борис Петко прије 17 година вратио се у село Уздоље код Книна, а широј јавности постао је познат након напада хрватских хулигана и екстремиста који су претукли госте у његовом кафићу док су гледали утакмицу Црвене звезде. Комшије су дошле да подрже Петка, па је његов буфет био мали да прими све госте када је Звезда играла реванш утакмицу са Јанг бојсима у Београду.

Петко се бави угоститељством, има свој кафић “Буфет Петко”, али су сточарство и пољопривреда примарно занимање и извор прихода породице, а сви чланови домаћинства раде на породичном газдинству. По повратку из Србије у Уздоље и Книн Борис прво је узгајао козе, имао је велику фарму са више од 400 коза, али је због недостатак радне снаге прешао на узгој говеда, и данас на својој фарми има више од 30 расних крава.

Мајка Ива Петко још је узнемирена и под стресом након напада хрватских хулигана и екстремиста, и страхује за сигурност породице и осталих повратника. Породица  Петко, као и већина становника овог краја, су велике делије и навијачи Црвене звезде, а Ива Петко говори како је њен супруг прије рата редовно ишао на готово сваки меч Звезде, а послије чувене утакмице са Бајерном 1991. године једна статива са Маракане завршила је управо у Уздољу код Книна.

Треба похвалити хрватску полицију, јер су двије патроле биле у Уздољу поред кафане више сати, јер се играла утакмица Хајдука па су се бојали да навијачи поново не сврате и направе инцидент, и сталним патролирањем настоје заштити повратнике и предуприједити инциденте и нападе. Можда је случајност, али је некако и моја посјета Книну била помно праћена полицијским возилом и патролом, која ме је пратила од Уздоља, преко Бискупије и Косова поља до Ервеника, али немам ништа против и свако треба да ради свој посао.

 

На крају слике из теретане Бориса Петка у његовој породичној кућу, која је сва у знаку Црвене звезде, говоре о страсти и љубави према вољеном клубу, која је много више од спорта и представља једну врсту поноса и националне идентификације. Борис има троје дјеце са којима редовно путује у Београд на утакмице. Било би добро када би било више повратника и успјешних људи на ријетко насељеном простору од Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна, Баније и Славоније. На путу од Грачаца преко Доњег Лапца, који је у ужасном стању, преко Доброг села ка Бихаћу за скоро 2 сата вожње срео сам свега 2 аутомобила, од 20 до 22 сата ноћу, што је показатељ колико су крајеви опустјели и како је мали број становника на ријетко насељеном простору, на коме су до 1991. године углавном живјели Срби.

 

Небојша Вукановић