Ваљда побиједи разум!

Јуче сам био у Подгорици, а потом сам отишао и до Цетињског манастира, који је најжешће изложен нападима и ударима неокомунистичких црногорских секташа. Мучна је атмосфера у Црној Гори, јер су моћ, дуготрајна власт, огроман новац, полтрони и удворице којима се окружио, помутили разум Милу Ђукановићу, па је апсолутиста и неокомунистички мутант одлучио да оснује своју псеудо-цркву, отимајући светиње. Безбожници, комунисти и невјерници праве своје партијске цркве преко попова удбаша, не да би се молили Богу у кога не вјерују већ да би наудили политичким противницима, што представља врхунац бласфемије. Данашњи интервју распопа Мираша Дедеића, коју је дао режимским црногораким Викенд новинама, говори да су секташи одлучни у намјери да покушају отети светиње и древне манастире Српској православној цркви, што би могло изазвати потпуни хаос и вјерске сукобе.

Мило са једне стране испуњавања задатке ментора и спроводи замисли Ватикана, а са друге стране подизањем националних и вјерских тензија скреће пажњу са бројних проблема у друштву, те афере “коверта” и “Атлас” и других скандала. Пријетњама, уцјенама или силним новцима очито је успио да ућутка Душка Кнежевића у Лондону, који је напрасно ућутао и повукао се из јавности, и није објавио компромитујуће снимке о Милу које је упорно најављивао. Ипак удари на Цркву су ризичне и опасне ствари, гдје би се ситуација лако могла измаћи контроли а пожар који би плануо међу завађеном браћом тешко би се угасио. Зато се и надам да ће превладали разум, ако га је отуђеним моћницима бар мало остало, јер је очито да упркос притисцима и медијским спиновањем срећом нема већих тензија у друштву међу обичним народом, коме је очито доста трикова, подвала и манипулација.

Црногорском олигарху многе ствари иду на руку. Његови пријатељи, ученици и савезници, Александар Вучић и Милорад Додик гласно ћуте, прећутно подржавајући насиље, прогон, хапшења и покушаје отимања цркава. Трагикомични изнуђени иступи у јавности Вучића, и отужнњ молбе Милу да одустане од закона, само додатно понижавају Србију и српски народ, јер се нико не треба сагињати пред аутократом, шверцером и бахатим насилником. Такође и ствари у нашој Цркви, међусобни сукоби владика и скандали иду Милу на руку, јер је након смрти патријарха Павла Црква изгубила онај углед и утицај у друштву који је некада имала.

Патријарх Иринеј је својим политичарењем, срамним изјавама и похвалама Вучићу и Додику изгубио ауторитет, нема никакав углед у народу, а пријетње анатемисањем само јачају Мила. Иринеј је требао доћи у Подгорицу и стати пред народ, обићи све православне цркве и  добити подршку од њих, послати снажну и јасну поруку да је овакво понашање властодржаца неприхватљиво, а не глумити политичара и давати непримјерене изјаве новинарима, јер је Мило комуниста и истинаки невјерник, и њему никаква анатема ништа не значи. Да је другачије сигурно не би радио ово што ради, покушао отимати светиње свом народу и изазвати крваве сукобе међу браћом и својим сународницима.

Милово понашање је показатељ колико су опасне аутократске владавине, када појединац и мање интересне групе заробе институције, и мисле да могу урадити шта хоће без озбиљних последица. Зато је јако важно, када се Република Српска ослободи унутрашње окупације, успоставити контролне механизме и изградити институције које ће спријечити девијантне личности и појаве да злоупотријебе државу и друштву. Понашање Мила и осталих неокомуниста, само је један од показатеља какво су зло комунисти, посебно њихови извитоперени насљедници, за српски народ, јер су га уништили, подијелили и разорили више од било ког окупатора у прошлости, и питање је хоћемо ли се икада отарасити зла и опоравити од погубних последица!

 

Небојша Вукановић