Ванредна параноја

  Када су РТРС и остали дворски медији данас најавили ванредно обраћање Оца нације и уживо пренос конференције за новинаре, помислио сам да је негдје не дај Боже пао авион, хеликоптер или се догодило нешто страшно, што би узнемирило нацију, кад оно Додик проглашава ванредно стање јер УСАИД планира да новчано помогне борбу против корупције? Ко се и зашто боји разоткривања афера и процесуирања корумпираних политичара?

Одмах сам у глави вратио филм 20 година уназад и сјетио се Дашка свјежине Медлин Олбрајт, и састанка у Бањалуци са  Аријом Наиријем, тадашњим директором Сорош фондације за Балкан. Тада тек тенковима СФОР-а устоличени премијер снажно је подржавао Сороша и радо прихватао његове доларе, борбу за слободу информисања и против корупције. Тада није било параноје и страха од страшног Сороша и опасних долара, који су сигурни и безазлени само ако се налазе у Додиковим џеповима. Чим неко постави питање вила, хацијенди, београдских палата, милиона и станова на води, одмах постаје државни непријатељ, сорошевац, бакировац и издајник. Ко то има право да задире у приватност наше властеле, и провјерава откуда лажној и бахатој “елити” силне некретнине и богатство, које запање и постиде чак и арапске шеике када виде колико је бахата и раскошна наша политичка “елита”!

У страху су велике очи, а посебно је опасна параноја, јер шизогене структуре у свему виде опасност, завјере и зле духове. Страх је јака емоција, а посебно је за неке узнемирујући велики страх од губитка власти, моћи и заштите. Ипак велики страх не треба бити оправдање да се терорише и у ванредном стању држи цијела нација. Посебно је срамно што се све покушава ријешити новцима, и што се причама о наградама и пола милиона марака покушавају заштити Лукач, Ћулум, Врећо, Лепир и остали који су одговорни што су убице Давида Драгичевића још на слободи. За расвјетљавање убиства нису потребни силни новци већ притварање “четворке” која треба да проговори и открије детаље злочина.

Небојша Вукановић