На Васкрс, 6. маја 1945, у бараку број 26 ушло је 18 православних свештеника, један ђакон и неколико вјерника. Сви су били затвореници логора.
У бараци-капели није било ничег осим малог стола и иконе Пресвете Богородице.
Иако нису имали свештеничке одежде, затвореници су од пешкира сашили епитрахиље и на њих нашили болничке црвене крстове. Нису имали богослужбене књиге, крстове, иконе, свијеће, просфору, али имали су вјеру и милост Божју која је посјетила то страшно мјесто.
У цијелој историји Православне цркве није било таквог васкршњег богослужења као на дан Светог Георгија Побједоносца те 1945.
Служили су по сјећању. Васкршњи канон и стихире сви су пјевали углас. Јеванђеље су такође читали по сјећању. Млади светогорски монах говорио је Васкршње слово Светог Јована Златоуста и плакао. Плакали су и сви остали.
У то вријеме у логору су се налазили и Свети владика Николај и патријарх српски Гаврило.
Из самог срца смрти, из дубина тог земаљског пакла узносиле су се ријечи:
“Христос васкрсе”
“Ваистину васкрсе!”
Бојан Милићевић
Bez imalo straha od kazne Milorad Dodik je spreman i slobodan da počini svako krivično…
Да Милорад Додик и његов режим стоје иза хајке, учесталих организованих напада на мене и…
Prenosim u cjelosti reagovanje i tekst Igora Crnatka, šefa Kluba poslanika Partije demokratskog progresa u…
У дану када смо ми као опозиција послао Платформу за рјешење кризе парламентарним странкама, које…
Уплашен и изолован, фрустрирсн позицијом у којој се налази, Милорад Додик је и на своју…
Синоћ сам био присутан на вечери са министром вањских послова Велике Британије Дејвидом Лемијем и…