Васојевићи

Медији су изненађени и пишу о топлом и срдачном дочеком владике Јоаникија у Беранама, испред манастира Ђурђеви Ступови, гдје се окупило мноштво нашег народа да уз највеће почасти дочека владику који је био утамничен у Никшићу. Док сам студирао у Црној Гори упознао сам много Васојевића, од реда све добрих и часних људи, као и остали народа  са сјевера Црне Горе, па тако нисам нимало изненађен дешавањима народа у Беранама, Херцег Новом, Никшићу и широм Црне Горе.

Васојевићи, према предању и историјским изворима, потичу од Васа, поријеклом Херцеговца, блиског рођака Вукана Немањића, сина Стефана Немање, који се доселио у село Лијева Ријека, центар Васојевића и од кога је настало највеће племе у Црној Гори.

Васојевићи су дали пуно знаменитих људи, а поријекло из овог великог српског племена води Вук Стевановић Караџић, Карађорђе Петровић и сви владари из династије Карађорђевића, краљ Петар је још прије доласка на пријесто дао да се обнови породична кућа у селу Краљама код Андријевице, Слободан Милошевић, чији је предак одселио у Србију из села Лијева Ријека, које се сматра расадником српства, потом војвода Петар Божовић, глумци Петар Божовић и Драган Николић…

Васојевићи су пострадали у бројним ратовима, и били су честа мета напада и прогона управо због снажног патриотског духа и придржавања норми Васојевићког законика који је имао свега 12 тачака.

Колико су Васојевићи од великог значаја за укупно стање у Црној Гори види се из архивског документа, Наређења Комунистичке партије Југославије које су потписали челници КПЈ Милован Ђилас и Владо Мартиновић Бајица, од 5.2.1942. године, у коме се партијским комесарима и командантима партизанских одреда из Берана, Андријевице, Мојковца, Колашина и Бијелог Поља наређује да нападну Васојевиће јер су велики Срби! У директиви пише да без милости треба побити све Васојевиће који нису комунисти и присталице њихове идеологије, опљачкати стоку и домаћинства а потом спалити куће.

Ђилас наређује строго поступање и стријељање и партизанских команданата ако се буду колебали или одбију похару Васојевића, а приликом напада не смију се сукобити са окупаторима, Италијанима и Нијемцима, у складу да препоруком Тита и Партије од 27.12.1941. године.

Ово Ђиласово наређење и депеша говори о црногорским лијевим скретањима, бруталности и размјера страдања у Другом свјетском рату, и на трагу је оне чувене препотуке Моша Пијаде да треба што више села и кућа попалити, како би се створило што више сиротиње и тако народ на силу натјерао да крене у шуму о збјег јер је остао без иметка и имовине.

Садашњи напади безбожника и неокомуниста на Цркву и Србе у Црној Гори престављају само природан ток и наставак једне политике расрбљавања и чупања из корјена једног народа, а Мило Ђукановић наставља гдје је стао утемељитељ црногорске нације Милован Ђилас, касније Титов дисидент, Стево Капичић и остали.

 

Небојша Вукановић