Вучићев орден потврђује Жељкину кандидатуру

Орден који ће предсједник Србије Александар Вучић сутра дати Жељки Цвијановић на свечаности у Орашцу, поводом обиљежавања годишњице Првог српског устанка под вођством Карађорђа, сигурна је потврда њене кандидатуре на Општим изборима у октобру ове године. Сигуран сам да ништа није случајно и да Вучић и на овај начин покушава да донекле поврати рејтинг Жељки, која је ипак слабија карика у тандему са Додиком па јој је потребна већа подршка, и разлози за додјелу ордена су политички, јер она нема никаквих заслуга нити било шта заједничко са Карађорђем и устаницима.

Додик је орден добио лани, на Видовдан, а ове године избор је пао на Жељку. Да су све унапријед договорили Вучић и Додик потврђује и Додикова изјава да је Вучић питао коме још да се додијели орден, и да је он предложио да се постхумно одликује бивши логораш у сарајевским казаматима и посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић.

Моји извори из СНСД-а и одређених кругова тврде да се Додик поново одлучио за тандем са Жељком, само ће замијенити мјеста у односу на изборе 2018. године –  Додик ће се кандидовати за предсједника Републике Српске а Жељка Цвијановић за српског члана Председништва БиХ, као што је то било 2014. када је поражена од Младена Иванића. Додик ово чува од јавности, јер многи у СНСД-у не воле Жељку, и тек пред љето ће отворити карте.

Још једном се показало да сам био у праву кад сам у више наврата говорио да је опозиција у великој заблуди ако очекује неку подршку Вучића, јер он и Додик очигледно имају нераскидиве везе, да се треба уздати “у се’ и у своје кљусе” јер подршке из Београда за опозицији неће бити. Да је став Србије неутралан позив за неки састанак и разговор био би упућен и Јелени Тривић, чија кандидатура је потврђена, и другим људима из опозиције да дођу у Београд и изнесу своје виђење ситуације. Велика је штета што Вучић и СНС подржавају оног који се борио да не дођу на власт и називао их политичким побачајима, јер је за националну ствар важно да се у Српској ослободимо великог зла које нас вуче у амбис, али тешко је очекивати да се нешто промијени до октобра.

Прича о Британцима који се тобоже мијешају у изборни процес и желе да склоне Додика, пласирана у финишу изборне кампање 2018. године, била је можда и пресудна, а убјеђени сам да ће се нешто слично поновити и окробра ове године.

Због тога не треба гајити лажне наде и илузије, које би разочарале присталице опозиције ако у кампањи поново буде још снажније подршке Додику и критика београдске штампе на рачун опозиције, који на мене никада и не престају, јер ће се тако лакше доћи до циља – побједе. Народ је незадовољан и вапи за истинским промјенама, а снисходљив и поданички однос према било коме, па и властима у Београду, само ће деморалисати дио људи и оставити их код куће.

 

Небојша Вукановић