Запуштене капије Херцeговине

Свака кућа и њен домаћин познаје се по капији, и ако су капије на дворишту пале, ако их је нагризла рђа и у лошем су стању, онда је то јасан знак да је и кућа запуштена а домаћин лош. Љубиње, Берковићи и Невесиње су капије Херцеговине, и због дугогодишњег маћехинског односа, системтске пљачке републичке власти, недостатка посла и било какве перспективе масовно је исељавање становништва, прије свега младих. Пропали путеви којим се из Мостара иде према Љубињу, Берковићима и Невесињу су прави показатељ запуштености и запостављености. Због тога већ у првих 6 мјесеци мандата нове Владе неопходно је реконструисати ове дионице, као и пут Гацко- Фоча и Фоча – Плужине, како би се разбила изолованост и донекле санирале последице 12 година маћехинског односа одлазећег режима.

Берковићи Љубиње и Невесиње су рубне општине према Федерацији, и од стратешког значаја за Херцеговину и Републику Српску је њихов развој и јачаље, и да се заустави пражњење и негативне тенденције. То треба да буде приоритет за будућу Владу Српске, која треба да обезбједи инвестиције у природне ресурсе овог краја, прије свега завршетак ХЕ Дабар, која је од стратешког значаја за Невесиње и Берковиће.

Важна је улога и солидарност осталих херцеговачких општина, и стављање у пуну функцију Савеза херцеговачких општина. Добро је што је Србија подржала неке пројекте у Херцеговини, али сматрам да није праведно да су готова сва средства отишла у Требиње и Билећу, која имају милионске накнаде за потопљено земљиште и велике буџете. Други вртић за неколико година у Горици је по мом мишљењу сувишан, и вјерујем да би било пуно боље да је милион марака Србија дала сиромашном Љубињу, у рецимо завршетак пројекта наводњавања поља.

За стање у Херцеговини велика је одговорност на Требињу, као центру из кога треба да се покрећу сви пројекти и развојне иницијативе. Уколико наш човјек Вукота Говедарица буде предсједник сигурно је да ће у Влади бити више министара из Херцеговине, и да ће се прекинути изрбљивачки однос власти према нама као колонији. Поред 250 милиона марака прихода од струје, простор од Вишеграда до Требиња има обиље других ресурсa, и довољно је зауставити пљачку и отимачину и уз овакво природно богатство нешто више од 100 000 становника живјеће као да је мала Швајцарска.

Рудо, Чајниче, Калиновик и Ново Горажде су наше капије на сјевероистоку, и свакако да ни оне нису не смију бити запуштене, и да нова Влада мора из коријена промијенити однос према малим и неразвијеним општинама.

 

Небојша Вукановић