Александар Сарић: Шта би дао да си на мом мјесту, да те мрзе а да ти се диве!

Најмлађи борац и припадник интервентне Специјалне јединице Војне полиције и Друге лаке пјешадијске бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске Александар Сарић Сара, који је са свега 16 година обукао униформу и кренуо у рат да брани родни праг, осврнуо се на недавне протесте демобилисаних бораца у Бањалуци, а колумну преносим у цјелости.

Шта би дао да си на мом мјесту, да те мрзе а да ти се диве!!!

Не памтим да је у протекле неколике деценије овај народ на овим просторима на рукама носио неког од Српских политичара. Јесте клицао и аплаудирао,грлио и љубио под шаторима на српским прелима и теферичима,опијао се народ са Српском властелом….А све на рачун “предузеће”.

Ово јуче на протесту демобилисаних бораца је нешто истински другачије. Ове руке су руке оне ,”сиротиње”која је кад се гинуло давала себе и своје синове, руке које су браниле и стварале Републику Српску и њене институције. Руке оних који су промрзли и оболили проводећи дане и ноћи пуне четири године на Озрену, Мајевици, Трескавици, Игману и даље..

Ово су оне израбљене руке пуне жуљева радећи код Српских тајкуна након рата и данас раде за мизерне паре да прехране своју чељад јер за њих није било а нема ни данас мјеста да се ухљебе на државним јаслама. Нема мјеста од дезертерчина и лопужа.

Ове руке су руке од оних који су сви издали, понизили и преварили.

Зато Вукане Брате!!!!!

Цијени, поштуј и истрај…..

Ако икада будеш у прилици а ХОЋЕШ, сатри ову багру која је подијелила, покрала и протјерала сопствени народ. Немој имати милости према онима који су нас све разјединили. Својим политичким утицајима и осјећајем моћи су те барабе у протеклим годинама доприњеле да су данас градови, регије, села, улице, насеља,..затим борци,пензионери,интелектуалци,омладина,мајке,дјеца,домаћинства….сви подељени на подобне и неподобне.

Нека престану страх и уцијене и нека овај народ већ једном почне мислити својом главом….ако то икако и жели.

Демобилисани борац.