Упознајте нашег генијалца и студента генерације Лазара Радана

Какве сјајне младе таленте и стручњаке има Херцеговина, а за које јавност нажалост не зна, показује примјер нашег Лазара Радана, најбољег студента Филозофског факултета у Новом Саду 2021. године, историчара, који је као студент генерације дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду.

Лазар је добитник Доситеја – стипендиста Фонда за младе таленте Србије за 2020/2021. и 2021/2022, дудент генерације Филозофског факултета, одјсек за историју, који ће почетком јула одбраном мастер рада завршити постдипломске студије. Добитник је награда Филозофског факултета у Новом Саду за 2021. годину те награда Матице Српске за успјех за 2022.

 

Лазар је и успјешан спортиста, инструктор каратеа, који има црни појас први дан, и биће један од кандидата  за посланике у Народној скупштини Републике Српске За правду и ред – листе Небојше Вукановића из Херцеговине и Изборне јединице 9.

Биће ствар престижа и поноса бити дио листе младих и најбољих, истинске авангарде које ћа, без икакве сумње, бити највеће и најпријатније изненађење на изборима, јер људи траже нешто истински другачије, управо овакве нове младе, талентоване, образоване, часне и некомпромотовсне људе добрих намера који ће изнијети системске промјене у друштву.

Прочитајте колумну Лазара Радана о младима и политици

 

Врло ријетко пишем и објављујем на мрежама, поготово на овој друштвеној мрежи, јер је скоро и не користим. Међутим, пошто се управо на њој највише и потенцирају, рекламирају и намећу одлуке, вијести, мишљења и ставови различитих организација, група људи и појединаца, под утиском стања у друштву и ја пишем објаву.

Дубоко сам разочаран и морам рећи (са правом рекло би се) згрожен стањем међу младима у својој околини. Просто ми је невјероватно да група младих и образованих људи има такву незаинтересованост за стварност око себе. У тренуцима док нам интелигенција одлази разумом за достојанством, а радна снага трбухом за крухом, одређене групе образованих (sic!) људи су апатичне. Одлучност, храброст или пак нека друга јака лична особина и карактерна црта као да су нестале. Људи се мире са суштином. Пулс међу озбиљном групом младих људи као да је отказао.

Дипломе које су стечене мукотрпно, продају се као повртларске културе. Јавно понижавање људи није никада било веће у историји. Да ли то неки раде намјерно, неки не виде или неће да виде, није јасно, али бојим се да озбиљна група младих људи не мисли својом главом. Пристаје се на све, на најсмјешније понижавање махањем којекаквим заставама и партијским књижицама, као да се никад нису залагали да уче и самостално се доказују.

Како смо могли да чујемо, можемо бити најбољи студенти, студенти својих генерација, ал ако нисмо дио система, нема ништа од нас. Не могу да вјерујем да млади људи прелазе преко овога. Гледам и не вјерујем да видим своје другаре, младе интелектуалце (ваљда) како смирено сједе иза појединаца који још смиреније говоре да је 100КМ помоћи гарант останка на овим просторима (sic!). Таква врста непостојања простора за властито мишљење није била никад израженија.

 

Укључивање у странке, само да би се нашао посао у струци, једнако је најстаријем занату. Гдје се изгубило достојанство, гдје је разум академског грађанства, не могу да докучим. Генерализовање опција је најпогубнија ствар. Партијски војници постају сви подобни, ваљда несвјесни да на тај начин продају своје успјехе. Улазак у странку из личних убјеђења, из слагања и РАЗМИЈЕВАЊА различитих политичких система или опција, просто је нестало. Дефиниција демократије је непознаница, а да не причамо о социјалдемократији и сл. Спознаје су нестале науштрб политиканства и интереса.

Посебан вид проблема је свакако у просвјети. Уз историјско познавање феномена политичког кадрирања, могу с пуним правом рећи да у друштву не постоји опаснија опција од просвјетног кадрирања. Намјештени конкурси, вансеријски промашене поенте интервјуа, постали су стварност. Интелигенција и образовање се стављају у страну, само ако нам глава у било ком тренутку послужи за неке ствари поред шишања. Поштовати успјех, такт и способности било кога ко није на истим политичким маргинама, требало би да буде нормална ствар. Ако је неко стручњак за нешто, било би логично и да обавља одређене функције, дужности или нешто треће. Међутим, код нас не само што не постоји меритократија, већ велика већина (нажалост) ни не зна њено значење. Бојим се за будућност одређених сектора, институција али и процента становништва уколико се овако настави.

Упркос свему, као млад човјек, образован и отворен за напредак и борбу за свој град и друштво, искрено се надам да ће одређене појаве сазрети. Снага је у младима, а сиједа глава није директно пропорционална са мудрошћу. Волио бих да више младих смогне снаге и покаже своју храброст, како бисмо спасили што се спасити да. У противном, нек нам је Бог у помоћи у животу са људима који наши савременици нису.

За крај могу само рећи једну ствар: како радили, тако нам Бог помогао и шта о другим мислио, мени се вратило.

 

Лазар Радан