Хајка и спашавање Друга члана

Дај будали власт па ћеш тек онда видјети каква је будала. Режим својим сулудим потезима и погубном политиком покушава да нас изолује и огради од остатка свијета, као што је некада Енвер Хоџа изоловао Албанију жицом и бункерима. Тешке увреде и хајка која је покренута против мене, али и амбасадора Аустрије јер је након препада позвао мене а не градоначелника и полицију, показују колико је режим изгуби компас, разум и контакт са стварношћу. Навикао сам на прљаву пропаганду, нападе и увреде, али држати лекције амбасадору, писати о бечким коњушарима, критиковати га за наводно недипломатско и бахато понашање, јер је желио да слика стару Жељеничку станицу, и тврдити да ће он да одговара јер неком пензионеру-удбашу није показао дипломатски пасош, је скандал и велика срамота за Републику Српску.

На овај начин шаљу се ружне поруке у свијет, и показује да ми нисмо слободна и отворена земља у којој странци не могу слободно да се крећу и фотографишу објекте, и у којој сваки цивил има право да их пресреће, вријеђа и легитимише странце на улици.

Ниједном ријечју нисам споменуо, а не вријеђао пензионере и Требиње, како то режимски олош извртањем чињеница и спиновањем покушава да прикаже у јавности. Моји родитељи су пензионери дуги низ година, одлично знам како пензионери живе, и наравно да не треба поистовјећивати једног бахатог примитивца и активисту СНСД-а са цијелом популацијом или градом. Требиње жели да постане туристичка метропола, и недопустиво је да неки бахати појединци покушавају глумити шерифе, пресретати и легитимисати људе на улици. Овакве примитивце треба упозорити да је такво понашање недопустиво и штетно, јер се шаљу ружне слике у свијет у тренутку кад је туризам још у повоју.

Али Партија увијек стаје и брани Друга члана, посебно кад је он истакнути активиста и члан Партије још од 60-их година прошлог вијека. Наиме Гачанин Михајло Слијепчевић звани Мрнђела, према мојим сазнањима, био је близак УДБИ, и 80-их година прошлог вијека за њу је радио прљаве послове у Њемачкој, одакле је протјеран почетком 90-их година прошлог. Кратко се задржава у Гацку, одакле одлази у Београд и добија инвалидске папире, као и сваки СНСД-овац. Послије рата враћа се из Србије у Гацко и почиње радити у РиТЕ Гацко, а након одласка у пензију прелази у Требиње и постаје одани активиста СНСД-а. Отуда и велика хајка на мене и аустријског амбасадора, јер Партија увијек стоји и покрива уваженог члана.

Кербер Синиша М. поново није смио да стави иницијале испод свог текста ” Бечки коњушар”, у коме је у свом препознатљивом стилу, мучки и подло кријући се иза НН особа и Лакијевог портала “059”, на најпримитивнији начин извријеђао мене и аустријског амбасадора. Такав текст није достојан најжуће штампе и Врућег каја, а не сајта Јавног сервиса, који се одавно претворио у Јавну кућу владајуће Партије, у којој се њени функционери иживљавају и понижавају поробљене раднике.

О Кербру и његовим фекалијама, којима свакодневно контаминира јавни простор, не треба трошити ријечи. Али он  мора бити свјесни да ће одговарати за своја злодјела, и да ће добро запамтити “Бечког коњушара” из Требиња.

 

Небојша Вукановић