Лука почео да се поправља и слуша

Треба понекад похвалити градоначелника Требиња, посебно кад слуша, чита и коригује своје ставове и одлуке. Тако је након мог писања и оштре критике сулудог плана зграде Поште у Требињу, Лука данас изјавио да је донесена одлука о поништењу лицитације и продаје зграде у којој се налази сједиште Пошта Српске у Требињу. Лука је ген-сек, није директор Пошта Српске нити члан или предсједник Надзорног одбора, па је оваква хајдучија, анархија и ванинституциоонално одлучивање могуће само код нас, али је добро што је власт и директорица Пошта Српске Јасминка Кривокућа – Распикућа одустала од сулуде и погубне одлуке о продаји.                                           

Јасминку Кривокућу Распикућу жестоко је погодио текст који сам објавио, али је подстакнуо и раднике требињске Поште да се организују, одрже више састанка и искажу своје незадовољство сулудим одлукама Управе. На крају властодршци и распикуће одлучили да привремено одустану од распродаје до избора, како не би палили фитиље већег отпора и незадовољства народа. Због страха од реакције народа, који све теже трпи ланце и полако пружа отпор тиранима, ген-сек је позвао Кривокућу – Распикућу и затражио да поништи лицитацију, а цијели процес распродаје Пошта Српске одложи за наредну годину. Лука је био један од креатора пакленог плана продаје зграде Пошта Српске у Требињу тајкунима блиским власти, који би зграду купили кредитом ИРБ-а, а потом би Поштама изнајмљивале њихове просторије и узимали 15 000 КМ мјесечно на име кирије која би се дијелила на равне части међу актерима злочиначког плана. Кад је схватио да је проваљен, Лука се састао са радницима Поште и договорио “одустајање” од продаје како би умјесто таласа незадовољства покушао добити неки јефтини политички поен својим отрцаним популизмом, а план провести после избора.                                                           Лаки Лучиано Петровић ме све више слуша. Тако је ове године одложио прославу на Ублима, након што сам га прошле године критиковао јер је на дан “Олује” једини у Српској и Србији организовао концерт Миљана Миљанића на Зупцима и славио док су сви Срби туговали. Ове године ме је Лука послушао и помјерио манифестацију и Збор на Зупцима седам дана касније, што је добро и треба га похвалити. Иако је Лаки упрегао све снаге, слао поруке активистима и организовао аутобусе, свега неколико стотина људи, око 300, ове године се окупило на Ублима, од чега је било бар 50-ак такмичара који су наступали.                                             

Све што је Лаки покушао да уради за град протекле двије године, од Аграрног фонда, поплочавања Старог града, зачетка Холдинга и Рада Требиње, затвореног базена, запошљавања по једног члана из сваке породице, помоћи Удружењу “Бебе” до подршке повратницима у општини Равно и градње прелаза Иваница, било је пуко преписивање и преузимање мојих идеја и пројеката из Програма који сам објавио 2012. и 2016. године. Није ми нимало криво и могу рећи да сам јако поносан што су моје идеје и програм постали општеприхваћени, и када би ме Лука слушао без поговора, било би од њега нешто и урадило понешто корисно за град и Херцеговину. Права је штета што се Лука окружио широкобријешким ђацима и полтронима, од којих нема никакве користи, умјесто да је одабрао и дао одријешене руке неколицини професионалаца и стручњака, које сам предлагао, и који би за кратко вријеме направили велики искорак.

Небојша Вукановић